Zdravlje žene
Šta je to što možete uraditi u svojim tridesetim godinama, kako biste zaštitile svoje srce i umanjile rizik od srčanih bolesti?
Nikada nismo previše mlade ili stare, da počnemo sa merama koje smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Zdrava ishrana, redovno vežbanje i smanjenje stresa su ključni u tome, ali usled psiholoških promena koje se dešavaju kako starimo, pojedini faktori rizika postaju veća pretnja. Šta možete uraditi za svoje srce, u dvadesetim godinama?
Hepatitis je zapaljenje jetre koje može biti izazvano mnogim stvarima – usled bakterijskih infekcija, oštećenja jetre toksinom (otrovom), napadom na jetru od strane samog imunog sistema, poremećaj metabolizma i slično. Prekomerno konzumiranje alkohola i droge, zatim nezaštićeni seks, čak i tetovaže i pirsinzi mogu izazvati hepatitis.
Poslednjih dana, putem lančanog maila, internetom kruži pismo doktorke Slađane Velkov, a vezano za vakcinu i zaštitu od svinjskog gripa. Pomenuta doktorka živi i radi u Saudijskoj Arabiji, rođena je u Skoplju a odrasla u Srbiji. Svojevremeno je radila za UN u Makedoniji, a danas u Kuvajtu radi kao lekar opšte prakse i menadžer za razvoj medicine. U nastavku, prenosimo njeno pismo.
Gojaznost je bolest koju karakteriše povećanje masnih naslaga i o gojaznosti se priča kada je u pitanju prekoračenje telesne težine već za 20%. Nažalost, to je sve uobičajenija pojava širom sveta, usled takvog tempa života koji nas „tera“ da više jedemo a manje se krećemo. Iz tog razloga, često možete čuti da se gojaznost naziva bolešću modernog doba.
U prethodnim tekstovima, bavili smo se virusom H1N1, njegovom prevencijom, savetima. Ovoga puta, obraćamo pažnju na to šta uraditi ako ste oboleli od ovog virusa.Saveti dobijeni prosleđenim mailom
Dr. Vinay Goyal, svetski autoritet na području nuklearne medicine sa više od 20 godina iskustva podelio je nekoliko efikasnih saveta o kojima se nedovoljno govori. Njegovi saveti izuzetno su korisni obzirom na prirodu globalne epidemije u kojoj je jednostavno nemoguće sprečiti dodir s virusom H1N1. Koje god mere opreza da preduzmete, vrlo je verovatno da ćete ipak doći u kontakt s virusom. Sam kontakt nije toliki problem - veći je problem sprečiti ga da oživi u telu i učini nas bolesnima.
Novi oblik gripa, H1N1 je došao i pred naša vrata. Shodno tome, valja se dobro informisati i pripremiti, kako nas ne bi zatekao nespremne. U nekoliko prethodnih članaka, bavili smo se ovim virusom i načinima kako ga pobediti; ovoga puta, bavimo se simptomima koji razlikuju svinjski grip od obične prehlade.
Sa svih strana nam pristižu informacije i vesti o opasnosti svinjskog gripa i razmerama epidemije; imajući u vidu globalnu prirodu ove bolesti u kombinaciji sa popularnim zabludama, brže od same pandemije širi se panika među ljudima. Kako bismo malo stali na put sveopštoj panici, dovoljno je samo malo zdravog razuma uz mere predostrožnosti.
U svojim ranim fazama, rak obično nema simptome, osim malignog tumora koji uglavnom poraste dovoljno da bude uočen. Kako nastavlja sa rastom, može doći do pritiskanja nerava i nastanka bolova, može prodreti do krvnih sudova i izazvati krvarenje, a takođe može ometati funkcije organa u telu i na taj način im onemogućavati normalan rad.
Strana 1 od 3
