Wed05232012
Last update09:58:09 AM
Kako paziti na kožu i kosu? Neki se kunu u losione, kreme i preparate za kosu, dok se neki okreću prirodi i svemu što ona ima da ponudi. Skeptični ili ne, tek hrana koju jedemo utiče na kvalitet kože i kose, možda i više nego što mislimo. Šta je preporučljivo u tu svrhu?
Nikada nismo previše mlade ili stare, da počnemo sa merama koje smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Zdrava ishrana, redovno vežbanje i smanjenje stresa su ključni u tome, ali usled psiholoških promena koje se dešavaju kako starimo, pojedini faktori rizika postaju veća pretnja. Šta možete uraditi za svoje srce, u dvadesetim godinama?
Da su dijete lake i jednostavne, svi bi bili vitki i zadovoljni, ali – nažalost, nije tako. Za uspešnost svake dijete, potrebno je dosta odricanja i truda, volje i predanosti, upornosti i pridržavanja plana. Uz to, imajte na umu i sledeće savete.
Hepatitis je zapaljenje jetre koje može biti izazvano mnogim stvarima – usled bakterijskih infekcija, oštećenja jetre toksinom (otrovom), napadom na jetru od strane samog imunog sistema, poremećaj metabolizma i slično. Prekomerno konzumiranje alkohola i droge, zatim nezaštićeni seks, čak i tetovaže i pirsinzi mogu izazvati hepatitis.
S’ godinama, nivo hormona se smanjuje utičući da koža, mišići i kosti počinju da se pogoršavaju i stare. Redovne adekvatne vežbe za protiv starenja stimulišu proizvodnju hormona i promovišu snagu i fleksibilnost. „Adekvatne vežbe“ nisu neka tajna – akcenat je na redovnosti – kako bi se postigao i imao bilo kakav efekat. Koliko često i kojim intezitetom, zavisi od lične želje i fizičke spremnosti. 
Poslednjih dana, putem lančanog maila, internetom kruži pismo doktorke Slađane Velkov, a vezano za vakcinu i zaštitu od svinjskog gripa. Pomenuta doktorka živi i radi u Saudijskoj Arabiji, rođena je u Skoplju a odrasla u Srbiji. Svojevremeno je radila za UN u Makedoniji, a danas u Kuvajtu radi kao lekar opšte prakse i menadžer za razvoj medicine. U nastavku, prenosimo njeno pismo. 
Gojaznost je bolest koju karakteriše povećanje masnih naslaga i o gojaznosti se priča kada je u pitanju prekoračenje telesne težine već za 20%. Nažalost, to je sve uobičajenija pojava širom sveta, usled takvog tempa života koji nas „tera“ da više jedemo a manje se krećemo. Iz tog razloga, često možete čuti da se gojaznost naziva bolešću modernog doba.
Reč joga potiče iz sanskrita i znači povezati, sjediniti. Vežbe joge imaju celovit učinak budući da uravnotežuju telo, um, svest i dušu. Na taj način joga pomaže u savladavanju svakodnevnih zadataka, teškoća, briga, postizanju višeg stepena razumevanja sebe, smisla života i vlastitog odnosa prema Bogu.
Pre nego što odlučite da počnete sa treniranjem, konsultujte svog lekara, kako biste imale jasnu sliku koja vrsta treninga Vam odgovara, koji tempo i koliko često. Nakon toga, bitno je da imate adekvatnu sportsku opremu i obuću, da pazite na tempo i fokusirate se na pravilno izvođenje vežbi, za početak. 
Budući da se svinjski grip, najverovatnije, širi na isti način kao i ostale vrste gripa, postoji verovatnoća da konzumiranje određene vrste hrane može pomoći u prevenciji i jačanju imuniteta. Ovom tematikom pozabavio se doktor John La Puma, autor knjige "Chef MD's Big Book of Culinary Medicine". Prenosimo Vam njegove savete za ishranu u borbi protiv H1N1 virusa gripa.
