Naučnici u Kanadi, utvrdili su da zlostavljanje u detinjstvu može genetski reprogramirati telo, čineći osobu podložnu mentalnim bolestima i samoubistvu, u odraslom dobu.

Eksperti preporučuju ovaj izraz i metodu "hodaj, šetaj, vrišti", kako bi pomogli deci u izlaženju na kraj sa siledžijama.

Decu koja su maltretirana ne treba kriviti i odrasli se trebaju postarati da dete to razume. Uglavnom su dečaci ti koji su više maltretirani u odnosu na devojčice, u fizičkom i psihološkom smislu. U retkim slučajevima, dete koje je maltretirano, završi tako što i samo maltretira druge.

Mnoge siledžije imaju visoko mišljenje o sebi, očekivanja su im da se svi ponašaju u skladu sa njihovim željama, vole da su u centru pažnje i da se druga deca ugledaju na njih. Navešćemo neke osnovne karakteristike koje takvu decu odlikuju.

Tokom prve godine života, bebe rastu i razvijaju se rapidno i više nego očigledno.

Normalno je za decu da su uplašena ili besna, kada ih druga deca maltretiraju, čak i da požele da uzvrate istom merom. Ipak, takvi  napadi mogu se obeshrabriti pokazivanjem odlučnosti, kao i nepreterivanjem u reagovanju.

Neki roditelji se zatrpavaju različitim knjigama o imenima za bebe, drugi polažu nade u specijalizovane web sajtove, treći odluku prepuštaju kumovima, ali nema sumnje da je pravljenje spiska i odabir pravog imena dobra zabava i prijatno uzbuđenje.

Kad god udarite svoje dete, udarite i sebe pa ako vam se to svidi Vi sledeći put dva puta udarite sebe. Dužnost i obaveza svakog roditelja jeste da svom detetu omogući razvoj u samostalnu i odgovornu osobu koja će imati pozitivan pogled na svet, koja će se uspešno uklapati u sredine bez obzira da li se radi o obdaništu, osnovnoj i srednjoj školi ili fakultetu.