Pojavom i sve većim rastom socijalnih i društvenih mreža na internetu, potraga za Bivšim Ljubavima je nikad lakša i dostupnija. U svima nama čuči to pitanje „Šta li je bilo sa njim/njom?“ i, po tvrdnji psihologa, ta vrsta znatiželje je sasvim prirodna. Razmišljanje o tome kako on/ona danas izgleda, da li mu/joj se još dopadam; maštanje o tom ešta je moglo biti... Često, obnovljene tinejdžerske romanse budu intenzivnije, sa više emocija i jače nego pre; ponovni uspostavljen kontakt vraća uspomene i pređašnja osećanja i veze mogu biti uspešne. Međutim, ako niste same, a kontaktirate nekog iz prošlosti, ova jaka osećanja mogu biti opasna i pogubna za vezu u kojoj ste.

Otkud potreba za potragom izgubljenih ljubavi, pitate se? Osim iz čiste radoznalosti i maštanja o tome šta bi bilo kad bi bilo, psiholozi su mišljenja da sigurnost i udobnost koji dolaze iz ponovnog kontakta sa prošlom ljubavlju, igraju veliku ulogu; kao i osećaj ponovljene mladosti. Takođe, u obnovljenim vezama nema toliko dokazivanja, kao u novim; nema stresa tipa „Da li ću mu/joj se dopasti“ i napora da u svakom momentu budemo savršene – Bivši nas već poznaje i postoji nekadašnje prijateljstvo, koje se sad nadograđuje iz nekog drugog ugla; ugodnost zbog zajedničke prošlosti i slično.

Sa druge strane, ponovno obnavljanje ekadašnje veze može imati duboke emotivne implikacije, ne uvek dobre. U nekim slučajevima, retroseksualci se trude da  postignu nešto poput opravdanja ili i pobede, kroz svoje iskustvo. Nekadašnje „ružno pače“ iz srednje, koje danas potraži i otpočne vezu sa nekadašnjom simpatijom ili nekim ko ju je u školi zadirkivao, može se vrlo negativno odraziti na njenu (a i njegovu) psihu. Upuštanje u takve veze zbog „ispravljanja grešaka iz prošlosti“ nije dobro i skoro uvek je osuđeno na propast.